Opis i osobine mrkve
Gajenje mrkve je jednostavno i pogodno za svaki povrtnjak zahvaljujući otpornosti biljke i kratkoj vegetaciji. Mrkva se gaji zbog zadebljalog korena, koji može biti okruglog oblika (sorta pariska), cilindričnog (sorta nantes) ili izduženog i kupastog (tip santene). Kvalitetan koren je tamno narandžaste boje sa ujednačenom srčikom, što pokazuje visoku tehnološku zrelost i dobar kvalitet.
Uslovi za rast mrkve
Mrkva ne podnosi ekstremno visoke temperature, kao ni nedostatak svetlosti i vlage u zemljištu. Najbolje uspeva pri umerenoj vlažnosti zemljišta, dok prekomerno zalivanje može dovesti do truljenja korena. Takođe, naglo zalivanje nakon sušnog perioda ili obilne padavine mogu izazvati pucanje korena.
Najpovoljnija su srednje laka do laka, rastresita, duboka i plodna zemljišta. Teška i zbijena zemljišta dovode do deformacije korena i smanjenja prinosa.
Proizvodnja mrkve
Mrkva se najčešće gaji u niskim i poluvisokim tunelima, dok zbog duže vegetacije nije najpovoljnija za proizvodnju u plastenicima i staklenicima.
Za ranu proizvodnju preporučuju se sorte tipa pariska, dok se za standardnu proizvodnju koriste sorte nantes. Setva mrkve može se obaviti u:
- jesen (septembar–oktobar),
- zimu (decembar, januar i februar),
- ili u rano proleće, u zavisnosti od namene proizvodnje.
Priprema zemljišta za setvu mrkve
Zemljište mora biti dobro usitnjeno i strukturno. Prilikom pripreme preporučuje se dodavanje:
- treseta ili peska radi rastresitosti,
- 1–2 kg zgorelog stajnjaka po m².
Od mineralnih hraniva potrebno je obezbediti:
- 50 g azota (N),
- 100 g fosfora (P),
- 120 g kalijuma (K),
- 50 g magnezijuma (Mg) po m².
Setva mrkve
Setva mrkve obavlja se u redove sa razmakom od 20 cm, dok se nakon proređivanja, u fazi prvog lista, ostavlja 5–8 cm između biljaka u redu.
U širim objektima (tuneli, plastenici), setva se obavlja u pantljike, sa razmakom od 50–60 cm između pantljika.
Nakon setve, zemljište je potrebno dobro zaliti. Pri temperaturi od oko 18°C, mrkva niče za 15–20 dana.
Nega i prihrana mrkve
U fazi razvoja 3–4 lista, obavlja se prihranjivanje sa:
- 20–50 g azotnih i kalijumovih đubriva po m².
Optimalna temperatura za rast mrkve iznosi oko 18°C, dok vlažnost zemljišta treba da bude oko 75% PVK. Zalivanje se obavlja na svakih 10–12 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova.
Međuredna obrada se sprovodi 2–3 puta, sve dok lisna rozeta ne zatvori redove.
Zdravlje i bolesti mrkve
Najčešća bolest u proizvodnji mrkve je pegavost lista, koja može značajno uticati na prinos i kvalitet korena. Pravovremena primena preventivnih mera i pravilna agrotehnika značajno smanjuju pojavu bolesti.
Zaključak
Mrkva je veoma značajna povrtarska kultura koja se može uspešno gajiti u različitim uslovima. Uz pravilnu pripremu zemljišta, optimalne uslove rasta i redovnu negu, moguće je ostvariti visoke i stabilne prinose.
