Gajenje brokolija je jednostavno i isplativo zbog otpornosti biljke na niže temperature i nutritivnih vrednosti plodova.
MeđuInteresovanje naših povrtara za gajenje brokole poslednjih godina značajno je poraslo. Razlog tome je i saznanje američkih stručnjaka da ova kupusnjača sadrži desetak antikancerogenih materija, što je čini izuzetno zdravom namirnicom. U Americi se brokoli uzgaja na većim površinama od karfiola, na koji je po izgledu slična.
Brokoli je bogat vitaminom C, karotinom, kalcijumom, gvožđem, kao i vitaminima B kompleksa (tiamin, riboflavin, niacin). Plodovi se koriste u svežem stanju, za pripremu variva, priloga, ali i u prehrambenoj industriji – naročito za duboko zamrzavanje, čime se zadržavaju hranljive materije i kvalitet.
Otpornija od karfiola
Brokoli se gaji slično karfiolu, kao glavni ili sporedni usev. Bolje uspeva kada se sadi u jesen, pa se na proizvodnju rasada treba misliti već u maju, najkasnije početkom juna. Od semena do rasada potrebno je oko 40 dana.
Optimalna temperatura za rast brokole je oko 13 °C. Za razliku od karfiola, koji trpi visoke temperature i intenzivno osvetljenje, brokoli dobro podnosi i hladnije temperature i slabije osvetljenje. Takođe, podnosi i lagane mrazeve bez vidljivih oštećenja.
Zahtevi za vodom i zemljištem
Brokoli ima plitak koren i veliku lisnu masu, što znači da zahteva redovno zalivanje. Što se tiče zemljišta, uspeva na gotovo svim tipovima sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Može se gajiti i u monokulturi, posebno na zemljištima bogatim krečom.
Za visok prinos, neophodno je obezbediti dovoljne količine hranljivih materija, naročito azota i kalijuma. Orijentacione količine mineralnih đubriva po hektaru:
- Azot: 150 kg (u dva prihranjivanja)
- Fosfor: 100 kg
- Kalijum: 250 kg
Dodavanje mikroelemenata, poput bora (10–15 kg boraksa po hektaru) i magnezijuma, pozitivno utiče na rast stabla i sprečavanje truljenja glavica.
Rasad i sadnja
U našim klimatskim uslovima rasadjivanje brokolija moguće je od sredine aprila do kraja avgusta, dok u primorskim područjima sadnja može biti i ranije ili kasnije. Proizvodnja rasada traje 5–6 nedelja, a po kvadratnom metru se koristi 2 g semena (1 g sadrži 150–250 semenki).
Rasad se sadi na razmaku od 50–60 cm između redova i 40–50 cm u redu.
Berba u pravo vreme
Pravo vreme berbe je ključno. Ako se glavice beru prerano, prinos će biti manji; ako se zakasni, mogu se pojaviti žuti cvetovi. Berba se obavlja svaki drugi ili treći dan, zavisno od kompaktnosti glavica.
Posle berbe, plodovi treba odmah skloniti na hladno ili ih transportovati do fabrike/hladnjače, jer brzo gube vlagu. Ako se prodaju u svežem stanju, najbolje je pakovati svaki plod u tanku prianjajuću foliju.
Dodatni saveti za povrtare:
Dobro kombinuje sa drugim kupusnjačama, ali treba voditi računa o plodoredu da bi se izbegle bolesti i štetočine.
Za duže skladištenje, brokoli se može blanširati i zamrznuti.
Redovno uklanjanje oštećenih listova sprečava širenje bolesti.