Gajenje spanaća je jednostavno zbog kratke vegetacije i dobre otpornosti biljke na niske temperature.Spanać (Spinacia oleracea L.) je jednogodišnja povrtarska biljka kratke vegetacije koja se gaji zbog svojih lisnatih, sočnih i hranljivih listova. Spada u grupu lisnatog povrća i veoma je cenjen kako u domaćinstvima, tako i u profesionalnoj povrtarskoj proizvodnji. Zbog svoje prilagodljivosti i brzog porasta, spanać se može gajiti tokom većeg dela godine, na otvorenom polju, ali i u zaštićenom prostoru.
Spanać se gaji kao prolećni, jesenji i ozimi usev, jer tokom letnjih meseci brzo prelazi u fazu cvetanja. Upravo zbog toga se izbegava letnja proizvodnja, dok su jesen, zima i rano proleće idealni termini za setvu. U zaštićenom prostoru (plastenici i staklenici) može se gajiti pre, posle ili između drugih povrtarskih kultura.
Sorte spanaća
Najpoznatije i najčešće gajene sorte spanaća su Matador, Viroflej (Varoflej) i Viktorija. Ove sorte se odlikuju dobrom otpornošću na niske temperature, ujednačenim porastom i dobrim kvalitetom lista. Setva se obavlja direktno iz semena, bez proizvodnje rasada, što dodatno pojednostavljuje proizvodnju.
Uslovi za gajenje spanaća
Spanać veoma dobro uspeva pri nižim temperaturama, slično salati. Optimalna temperatura za njegov rast je između 12 i 16°C, ali dobro podnosi i temperature oko 10°C. Zahvaljujući tome, spanać je idealna kultura za zimsku i ranu prolećnu proizvodnju u plastenicima, sa ili bez dodatnog grejanja.
U uslovima dopunskog grejanja moguće je kontinuirano gajenje tokom jeseni, zime i proleća. Bez grejanja, najbolji termini za proizvodnju su kasna jesen (novembar–decembar) i rano proleće (februar–mart).
Spanać zahteva plodno, rastresito i dobro drenirano zemljište, bogato organskom materijom. Pre setve, nakon skidanja prethodne kulture, zemljište se đubri sa 3–4 kg zgorelog stajnjaka ili komposta, uz dodatak 30–40 g NPK đubriva po m².
Setva spanaća
Setva se obavlja u redove, sa razmakom između redova 20–30 cm, dok razmak u redu treba da bude 8–10 cm. Da bi se obezbedila kontinuirana berba, preporučuje se postepena setva na svakih 7–10 dana, počev od kraja septembra pa sve do kraja februara, u zavisnosti od uslova proizvodnje.
Zbog kratke vegetacije (40–60 dana) i mogućnosti berbe već u fazi 5–6 listova, spanać je izuzetno dobra prethodna ili naknadna kultura. Često se koristi i kao međukultura između redova paradajza, karfiola ili drugih sporije rastućih povrtarskih vrsta.
Nega i zalivanje
U toku vegetacije obavlja se plitko okopavanje sve dok lisna rozeta ne zatvori redove. Spanać ima povećane potrebe za vlagom, pa je redovno zalivanje veoma važno. Zaliva se na svakih 10–15 dana, sa 10–12 litara vode po m², u zavisnosti od vremenskih uslova.
Jedno prihranjivanje azotnim đubrivom (10–20 g po m²) obavlja se u fazi 3–4 lista, kako bi se podstakao porast lisne mase. Treba voditi računa jer spanać ima sposobnost nakupljanja nitrata, naročito pri slabijem osvetljenju i prekomernoj upotrebi azota.
Berba i prinos
Spanać se može brati već 50–60 dana nakon setve, kada razvije 5–6 listova. Berba se obavlja čupanjem cele biljke ili sečenjem listova, u zavisnosti od namene. Prosečan prinos iznosi 1–1,5 kg po m², što spanać čini veoma isplativom kulturom za intenzivnu proizvodnju.