Gajenje krastavaca
Krastavci su toploljubivo povrće koje zahteva pažljivo odabrane agroekološke uslove kako bi se postigli visoki i stabilni prinosi. Najbolje uspevaju na toplom, plodnom zemljištu sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Na hladnim i previše vlažnim zemljištima dolazi do slabijeg razvoja biljaka, usporenog cvetanja, propadanja korenovog sistema i češće pojave bolesti.
Optimalna zemljišta za gajenje krastavaca su bogata humusom, laka do srednje teška, sa dobrom drenažom. pH vrednost zemljišta treba da se kreće u rasponu od 5,5 do 5,8, jer u tim uslovima biljka najbolje usvaja hraniva.
Setva krastavaca
Setva krastavaca se obavlja kada se zemljište zagreje na najmanje 10 °C, što je u našim uslovima najčešće krajem aprila ili početkom maja. Prerana setva u hladno zemljište može dovesti do slabog nicanja i oštećenja mladih biljaka.
Za setvu je potrebno 2–4 kg semena po hektaru, a najčešće se koristi pneumatska sejalica koja omogućava ravnomerno raspoređivanje semena. Razmak između redova iznosi 70–80 cm, dok je razmak u redu 7–10 cm, u zavisnosti od sorte i namene proizvodnje.
Đubrenje i prihranjivanje krastavaca
Krastavci vrlo dobro reaguju na đubrenje, kako organskim, tako i mineralnim đubrivima. Organsko đubrivo se najčešće unosi u jesen ili ranije u proleće, dok se mineralna đubriva primenjuju prema plodnosti zemljišta i planiranom prinosu.
U praksi se najčešće koristi:
- 60–80 kg čistog azota (N)
- 50–100 kg fosfora (P₂O₅)
- oko 150 kg kalijuma (K₂O) po hektaru
Kao pogodno đubrivo može se koristiti NPK formulacija 12:10:18, koja obezbeđuje uravnotežen unos hraniva.
Prihranjivanje useva
Prihranjivanje krastavaca se obavlja u dva navrata:
- na početku cvetanja
- u fazi zametanja plodova
U oba navrata unosi se ukupno 40–50 kg čistog azota po hektaru.
Preporučuje se i folijarno prskanje magnezijum-sulfatom, koje se sprovodi istovremeno sa prihranjivanjem, radi boljeg fotosintetskog potencijala biljke.
Navodnjavanje krastavaca
Krastavci imaju velike potrebe za vodom, naročito u fazi cvetanja i formiranja plodova. Zalivanje se obavlja sa 20–25 litara vode po kvadratnom metru, najčešće jednom nedeljno.
Navodnjavanje treba obavljati rano ujutru, kako bi se izbegle ožegotine na lišću i smanjio stres biljaka. Najefikasniji sistem za gajenje krastavaca je kap po kap, jer omogućava racionalnu potrošnju vode i ravnomerno snabdevanje biljaka vlagom.
Oprašivanje krastavaca
Za uspešno oprašivanje i formiranje plodova neophodno je prisustvo pčela. Preporučuje se da se na svaki hektar ravnomerno rasporedi pet košnica sa jakim pčelinjim društvima.
U periodima izrazito visokih temperatura, košnice treba zaseniti kako bi se očuvala aktivnost pčela. Košnice se iznose u vinograd u vreme početka cvetanja.
Žetva i proizvodnja semena
Kod proizvodnje semena, plodovi se ostavljaju da potpuno sazru. Seme je zrelo kada se lako odvaja od mesnatog dela, a plod poprimi žutu ili narandžastu boju.
Posebnim mašinama seme se odvaja od ploda, a zatim se ostavlja 5–8 dana na fermentaciju u plastičnim vrećama, posudama ili prikolicama. Nakon fermentacije seme se pere i suši na suncu ili toplim vazduhom.
Sušenje se najčešće obavlja u lagano rotirajućem bubnju, kroz koji struji topao vazduh. Rotacija bubnja omogućava poliranje semena, koje treba da bude čvrsto i glatko. Temperatura vazduha ne sme prelaziti 37 °C, odnosno 43 °C u završnoj fazi prosušivanja.
