Tople leje predstavljaju jednu od najstarijih i najefikasnijih metoda za proizvodnju ranog rasada i povrća. Njihova primena omogućava da se setva obavi već u januaru ili februaru, kada su spoljne temperature još uvek niske. Zahvaljujući prirodnom procesu razlaganja organskog materijala, u lejama se stvara toplota koja obezbeđuje povoljne uslove za klijanje i razvoj mladih biljaka.
Iskusni povrtari dobro znaju koliko umešnosti zahteva pravilno podizanje toplih leja. Od izbora mesta i konstrukcije, preko pripreme materijala za zagrevanje, pa sve do dezinfekcije zemljišta i setve – svaki korak je važan za uspeh.
Važan izbor mesta za tople leje
Pravilna lokacija je prvi i veoma važan korak.
Tople leje treba podizati na sunčanom položaju, sa blagim nagibom terena prema jugu ili jugoistoku. Na taj način biljke dobijaju maksimalnu količinu sunčeve svetlosti tokom dana, što dodatno doprinosi zagrevanju prostora ispod prozora.
Leje moraju biti zaštićene od jakih i hladnih vetrova. Poželjno je da u blizini postoji prirodna ili veštačka zaštita – ograda, zid ili živica.
Zemljište treba da bude rastresito, ocedno i da dobro propušta vodu. Nivo podzemne vode ne sme biti viši od 1,5 metara, jer prekomerna vlaga može izazvati truljenje materijala i slabije zagrevanje. Takođe je važno da u blizini postoji izvor vode – bunar, vodovod, cisterna ili bazen – zbog redovnog zalivanja.
Različiti oblici toplih leja
Tople leje se razlikuju prema konstrukciji i načinu zagrevanja.
Jednostrane (obične) leje
Najčešće su u praksi. Prozori su okrenuti na jednu stranu, najčešće ka jugu. Mogu biti:
- nadzemne
- delimično ukopane
Nadzemne leje su lakše za izgradnju i mogu se premeštati, što je korisno ako se pojave bolesti ili štetočine. Međutim, brže se hlade i zahtevaju više stajskog đubriva.
Ukopane leje bolje zadržavaju toplotu i preporučuju se u područjima sa hladnijim zimama. Potrebno je manje materijala za zagrevanje, što ih čini ekonomičnijim.
Dvostrane (holandske) leje
Ređe se koriste, ali su veoma funkcionalne. Imaju krovnu konstrukciju „na dve vode“, sa ozidanim ili betonskim bočnim stranama. U njima se može proizvoditi ne samo rasad, već i rano toploljubivo povrće, poput paprike. Izgradnja je skuplja, ali dugoročno isplativa.
Konstrukcija ukopane (ruskog tipa) tople leje
U praksi su najzastupljenije ukopane leje.
One se sastoje od:
- rova (trapa)
- rama (okvira)
- prozora
- asura (zaštitnih pokrivača)
Dubina rova zavisi od perioda proizvodnje. Za zimsku proizvodnju rasada dubina je 50–60 cm, a za ranu prolećnu oko 30 cm.
Ram se najčešće izrađuje od jelovih (čamovih) dasaka. Standardne dimenzije su oko 4 m dužine i 1,5 m širine, što daje približno 6 m² površine. Jedna strana rama treba da bude 10–15 cm viša radi boljeg nagiba prozora i oticanja vode.
Prozori su obično dimenzija 150 × 100 cm i izrađeni su od drvenih gredica sa staklom. Tokom noći i velikih hladnoća prekrivaju se asurama od trske, slame ili jute radi dodatne izolacije.
Zagrejavanje toplih leja – koje đubrivo je najbolje?
Najčešći način zagrevanja je fermentacija stajskog đubriva.
Najbolje rezultate daje konjsko đubrivo jer oslobađa najviše toplote tokom razlaganja i greje 40–50 dana. Međutim, teško ga je nabaviti, pa se češće koristi goveđe, a ređe svinjsko đubrivo.
Ako je đubrivo previše vlažno, dodaje se slama. Ako je suvo, poliva se vodom. Desetak dana pre punjenja leje đubrivo se slaže u gomile visine 100–140 cm. Kada počne da se „puši“, znači da je proces fermentacije započeo.
Na dno rova postavlja se sloj kukuruzovine ili slame debljine 10–15 cm radi drenaže i izolacije. Preko toga se slojevito stavlja stajnjak i pažljivo nabija. Važno je postići ravnomerno sabijanje – previše zbijeno usporava razlaganje, a preslabo dovodi do neravnomernog zagrevanja.
Priprema zemljišta za setvu
Nakon početka fermentacije postavlja se sloj zemljišta.
Najbolje je koristiti:
- baštensku zemlju
- zgorelo stajsko đubrivo
- treset
Idealna kombinacija je mešavina u jednakim odnosima. Sloj za rasad treba da bude 12–15 cm, dok za rano povrće može biti 20–30 cm.
Zemljište mora biti rastresito, bez korova i patogena.
Obavezna dezinfekcija zemljišta
Da bi se sprečile bolesti i napadi štetočina, dezinfekcija je neophodna.
Tradicionalno se koristio 40% formalin (2 litra u 100 litara vode). Nakon zalivanja, zemljište se pokriva nekoliko dana, a potom provetrava.
Danas se koriste i drugi preparati, ali mnogi proizvođači sve više prelaze na bezbednije metode, poput solarizacije ili bioloških sredstava, kako bi se smanjila upotreba hemije.
Bez pravilne dezinfekcije može doći do pojave poleganja rasada, truleži korena i drugih problema.
Setva i održavanje temperature
Kada se temperatura stabilizuje (obično 5–7 dana nakon punjenja), može se obaviti setva.
Optimalna temperatura za klijanje većine povrtarskih kultura je između 18 i 25°C. Potrebno je redovno provetravanje tokom sunčanih dana kako bi se sprečilo pregrevanje.
Zalivanje treba da bude umereno. Previše vlage dovodi do razvoja bolesti, dok suša usporava klijanje.
Prednosti toplih leja
Tople leje imaju više prednosti:
- omogućavaju ranu proizvodnju rasada
- produžavaju vegetacionu sezonu
- smanjuju rizik od kasnih mrazeva
- povećavaju sigurnost proizvodnje
Iako zahtevaju početno ulaganje i znanje, dugoročno su veoma isplative za svakog ozbiljnog povrtara.
Zaključak
Tople leje su proverena i pouzdana metoda za proizvodnju ranog rasada i povrća. Pravilnim izborom mesta, kvalitetnom konstrukcijom, dobrim zagrevanjem i dezinfekcijom zemljišta, moguće je obezbediti optimalne uslove za rast biljaka i postići visoke prinose.
Za svakog ko želi zdrav i snažan rasad već početkom godine, tople leje predstavljaju idealno rešenje.