Peršun – uzgoj, sadnja i nega za visok prinos
Peršun je jedna od najčešće gajenih biljaka u domaćim baštama i spada u grupu zelenih začina koji imaju široku primenu u ishrani. Pored toga što se koristi kao dodatak jelima, peršun je bogat vitaminima i mineralima, posebno vitaminom C. Njegov uzgoj nije zahtevan, ali uz pravilnu negu može dati veoma visok i kvalitetan prinos.
Postoje dve osnovne vrste peršuna – lisnati i korenasti. Lisnati peršun se gaji zbog listova, dok se korenasti koristi i zbog korena i zbog listova. Oba tipa imaju slične zahteve za uzgoj.
Setva i uslovi za uzgoj peršuna
Peršun se najčešće seje krajem leta, odnosno u avgustu, ali se može sejati i u proleće. Biljka sporo niče, pa je potrebno strpljenje u početnim fazama razvoja.
Najbolje uspeva na rastresitom, plodnom zemljištu bogatom organskom materijom. Pre setve preporučuje se dodavanje stajnjaka ili komposta kako bi se poboljšala struktura zemljišta.
Optimalni uslovi za rast su:
- umerena temperatura
- dovoljno vlage u zemljištu
- dobra osvetljenost
Peršun ne podnosi sušu, pa je redovno zalivanje veoma važno.
Nega tokom vegetacije
Nakon nicanja, peršun zahteva redovnu negu kako bi se postigao maksimalan prinos. Najvažnije mere nege uključuju zalivanje, prihranu i pravilno sečenje listova.
Listovi lisnatog peršuna dospevaju za oko 60 do 70 dana nakon nicanja. Kada dostignu dovoljnu veličinu, mogu se seći, ali je važno voditi računa da se ne ošteti vegetacioni vrh biljke, jer se iz njega razvijaju novi listovi.
Tokom vegetacije, listovi se mogu seći čak 3 do 5 puta, što ovu biljku čini veoma isplativom za uzgoj.
Nakon svakog sečenja preporučuje se prihrana azotnim đubrivom u količini od 30 do 50 g po kvadratnom metru, uz obavezno zalivanje. Ovo podstiče brži rast novih listova.
Pospešivanje uzgoja peršuna
Jedan od načina za povećanje prinosa i produženje sezone berbe jeste pospešivanje uzgoja peršuna iz korena.
Za ovu namenu koriste se biljke sa razvijenim korenom težine od 30 do 60 grama. Koren se sadi pre pojave mrazeva u zaštićenom prostoru ili plasteniku.
Razmak sadnje:
- između redova: 10–12 cm
- u redu: 5–8 cm
Nakon sadnje, potrebno je obezbediti odgovarajuće uslove:
- temperatura: 10–15°C
- umereno zalivanje
- redovno provetravanje
Važno je izbegavati kvašenje listova tokom zalivanja kako bi se smanjio rizik od bolesti.
Najbolji rezultati postižu se uz dovoljno svetlosti, jer peršun zahteva dobru osvetljenost za razvoj kvalitetnih listova.
Berba i prinos peršuna
Peršun je spreman za berbu relativno brzo. Kod pospešenog uzgoja, listovi se mogu brati već nakon 35 do 40 dana od sadnje korena.
Prinos može biti od 5 do 20% veći u odnosu na težinu posađenog korena, što ovu metodu čini veoma efikasnom.
Kod klasičnog uzgoja, kontinuirana berba tokom vegetacije omogućava višestruko iskorišćenje jedne biljke. Redovno sečenje listova ne samo da obezbeđuje stalnu proizvodnju, već i podstiče rast novih izdanaka.
Saveti za uspešan uzgoj peršuna
Da bi uzgoj peršuna bio uspešan i isplativ, važno je pridržavati se nekoliko osnovnih pravila:
- koristiti kvalitetno seme ili zdrav koren
- obezbediti redovno zalivanje
- izbegavati preterano kvašenje listova
- vršiti redovnu prihranu
- seći listove pravilno, bez oštećenja biljke
Peršun je biljka koja uz relativno malo ulaganja može dati odlične rezultate, kako u bašti tako i u plasteničkoj proizvodnji.