Povrtarstvo

Категорија: Lisnato povrće

  • BROKOLI

    Među našim povrtarima poraslo je interesovanje za gajenje brokole. Tome je u mnogome doprinelo saznanje američkih stručnjaka da ova kupusnjača sadrži desetak antikancerogenih (protiv raka) materija. U Americi se uzgaja na većim površinama od karfiola, na koji liči. Sadrži značajne količine karotina, vitamina C, kalcijuma, gvožđa i drugih materija (tiamina, riboflavina, niacina). Plodovi se koriste u svežem stanju, kao varivo i prilog mnogim jelima. Još je značajnija upotreba u prehrambenoj industriji (duboko zamrzavanje).

    Otpornija od karfiola

    Brokola se gaji slično karfiolu, kao glavni ili sporedni usev. Bolje je da se gaji u jesen. Zato na proizvodnju rasada treba misliti već u maju, najkasnije početkom juna. Od semena do rasada treba da prođe četrdesetak dana.

    Optimalna temperatura za nesmetan porast je 13 stepeni. Karfiol trpi visoke temperature i intenzivno osvetljenje, dok brokola dobro podnosi i jedno i drugo. Podnosi i slabije mrazeve bez vidljivih oštećenja.

    Zahtevi za vodom i zemljištem

    Zahtevi za vodom su veliki, jer brokola ima plitak koren i veliku lisnu masu. Zato je zalivanje redovna mera nege ove kupusnjače.

    Zahtevi prema zemljištu su slični onima za karfiol. Brokola dobro uspeva na svakom zemljištu sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Podnosi i monokulturu (uzastopno gajenje više godina na jednom mestu), posebno ako je sadržaj kreča u zemljištu izraženiji.

    Brokola zahteva veće količine hranjivih materija, naročito azota i kalijuma. Orijentaciona količina mineralnih hraniva mogla bi da bude:

    • 150 kilograma azota (u dva prihranjivanja),
    • 100 kilograma fosfora,
    • 250 kilograma kalijuma po hektaru.

    Preporučljivo je i dodavanje mikroelemenata, poput bora u vidu „boraksa“ (10-15 kilograma po hektaru). Dobro reaguje i na magnezijum, koji se povoljno odražava na dobijanje dužeg i čvršćeg stabla, a povoljno utiče i na sprečavanje truljenja glavica (ruža).

    Rasad i sadnja

    U našim klimatskim prilikama rasadjivanje je moguće od sredine aprila do kraja avgusta. U primorskim mestima može se saditi i ranije i kasnije. Proizvodnja rasada traje pet-šest nedelja. Po kvadratnom metru dozvoljena su dva grama semena. U gramu ima od 150 do 250 semenki.

    Rasad se sadnja na razmaku od 50-60 cm između redova i 40-50 cm u redu.

    Berba u pravo vreme

    Veoma je važno odrediti pravo vreme berbe glavica brokole. Ako se beru ranije nego što bi trebalo, biće lakše, a prinos manji. Zakasni li se samo nekoliko dana, dolazi do pojave žutih cvetova. Bere se, praktično, svaki drugi-treći dan, zavisno od kompaktnosti glavica.

    Obrane plodove treba odmah skloniti na hladno mesto ili ih što brže otpremiti do fabrike ili hladnjače, jer su vrlo osetljivi na visoke temperature (brzo gube vlagu – dehidriraju).

    Ako se prodaju u svežem stanju, najbolje je da se svaki plod pakuje u tanku prianjajuću foliju.

  • Keleraba – Vodič za uzgoj i proizvodnju

    Keleraba je povrće koje je idealno za uzgajivače zbog svoje kratke vegetacije i odlične otpornosti na niske temperature. Zbog toga je pogodna kao predkultura, ali i kao biljka koja se može posaditi između redova salate i spanaca. Najbolje sorte za uzgoj su one sa manjim stabljikama bele boje, kao što su Delicates, Backa bela, Korist, i Kolpak.

    Setva i sadnja kelerabe

    • Setva: Najbolje vreme za setvu kelerabe je krajem avgusta za kasnu jesenju i prolećnu proizvodnju, dok za ranu prolećnu proizvodnju setva treba da bude krajem decembra ili pocetkom januara.
    • Gajenje rasada: Za jesenju proizvodnju, rasad se gaji na otvorenom, a sadi se kada biljka razvije 4-5 listova. Za prolećnu proizvodnju, rasad se gaji u toplim lejama ili zagrejanim plastenicima, a sadi se 35-40 dana nakon nicanja.
    • Priprema zemljišta: Zemljište treba da bude pripremljeno kao za kupus – dobro drenirano i bogato hranljivim materijama.

    Sadnja kelerabe

    • Rastojanje sadnje: Keleraba se sadi gusto u redove, sa razmakom od 25×20-25 cm između biljaka.
    • Nega: Nega kelerabe je vrlo slična onoj za kupus. Tokom rasta, temperatura mora biti iznad 7°C. Ako su temperature niže, biljke mogu preći u stadijum javorizacije (formiranje cvetova), što nije poželjno.

    Temperaturni uslovi

    Keleraba ima specifične temperaturne zahteve tokom različitih meseci:

    • Januar: Optimalna temperatura je 10-12°C danju i 6-8°C noću.
    • Februar i novembar: Optimalna temperatura je 12-15°C danju i 8-10°C noću.
    • Mart, april i oktobar: Optimalna temperatura je 15-18°C danju i 10-12°C noću.
    • Decembar: Temperatura treba da bude 8-10°C danju i 4-6°C noću.

    Zalivanje i prihrana

    • Zalivanje: Keleraba zahteva vlažnost zemljišta oko 70% PVK (puna vlažnost kapaciteta). Početno zalivanje obavlja se pri sadnji, traje 30-40 minuta, a kasnije se ponavlja pri formiranju zadebljanog stabla, sa 20 l/m².
    • Prihranjivanje: Kada se formira zadebljano stablo, keleraba se prihranjuje sa 20-40 g/m² azota. Ako se gaji na zemljištima slabije plodnosti, pred sadnju treba koristiti 50-60 g/m² NPK đubriva.

    Berba i prinosi

    • Berba: Keleraba iz jesenje proizvodnje dospevava krajem novembra i početkom decembra, dok iz prolećne proizvodnje dospevava od kraja februara do kraja aprila.
    • Prinos: Prinos zavisi od sorte i vremena berbe, i može biti od 0,5 do 3 kg/m².

    Keleraba je zaista korisna biljka koja, uz malo pažnje, može doneti značajan prinos i koristiti se za prodaju ili ličnu upotrebu. S obzirom na to da ima kratko vreme rasta i može da se uklopi u razne rotacije useva, predstavlja odličan izbor za povrtare.