Gajenje belog luka je jednostavno i isplativo, jer biljka dobro podnosi niske temperature i kratku vegetaciju.
Beli luk je višestruko koristan – koristi se kao začin, hrana i lek. Njegova glavica se sastoji od čenova (od 8 do 30, u zavisnosti od sorte), obavijenih čvrstom kožastom ljuskom. Masa glavice varira od 10 do 50 grama, dok pojedinačni čenovi teže od 2 do 5 grama. U čenovima su nagomilane hranljive materije i aktivni sastojci koji doprinose zdravlju.
Etarsko ulje i alicin
Iz belog luka se destilacijom dobija etarsko ulje, karakterističnog ljutog mirisa. Ono sadrži različita sumporna jedinjenja koja su odgovorna za njegovu aromu i lekovita svojstva. Posebnim postupkom izdvajanja dobija se alicin, uljasta supstanca sa jakim antibakterijskim dejstvom. Vodeni rastvor alicina već u vrlo malim koncentracijama (1:85.000 do 1:125.000) deluje protiv gram-pozitivnih i gram-negativnih mikroorganizama, uključujući stafilokoke, streptokoke, bacile tifusa, dizenterije i kolere.
Miris i ukus
Mesnati deo belog luka u svežem stanju ima slab miris, koji postaje karakterističan kada se čenovi oštete ili usitne. Ljut miris dolazi od sumpornih glikozida i brzo se oslobađa prilikom seckanja ili mlevenja. Nakon mlevenja, beli luk gubi deo intenziteta mirisa, ali zadržava karakterističan ukus koji obogaćuje mnoge kulinarske recepte.
Upotreba belog luka
Beli luk se široko koristi kao začin u kuhinji i u prehrambenoj industriji. U narodnoj medicini poznat je po stimulaciji apetita, jačanju imuniteta, regulisanju krvnog pritiska i prevenciji arterioskleroze. Moderni preparati belog luka uglavnom prate ove tradicionalne primene. Takođe, koristi se kao dodatak različitim suplementima i lekovima zbog antibakterijskog i stimulativnog dejstva na nervni sistem.
Istorija i poreklo
Beli luk je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka. Smatra se da potiče iz centralne Azije, tačnije iz kirgizijskog regiona. Njegova upotreba se proširila širom sveta, a u nekim kulturama bio je cenjen i kao ritualna ili magijska biljka.
Kvalitet i klasifikacija
Beli luk koji se stavlja u promet razvrstava se u dve klase:
- I klasa: zdrave, jedre i čvrste glavice, suve, sa neproklijalim čenovima i kratkim ili bez žilica. Prečnik glavice mora biti najmanje 30 mm. U pakovanju može biti do 5% glavica prečnika 25 mm ili sa odvojenim čenovima.
- II klasa: odgovara uslovima I klase, ali u pakovanju može biti do 10% glavica sa mehaničkim oštećenjima ili manjim prečnikom (20–30 mm).
Pravilna klasifikacija obezbeđuje uniformnost i kvalitet proizvoda, što je posebno važno za prodaju i distribuciju.
Saveti za povrtare
- Beli luk voli dobro drenirana i sunčana zemljišta.
- Redovno zalivanje i dodavanje hranljivih materija povećava prinos i kvalitet glavica.
- Pravovremena berba čuva aromu, miris i lekovita svojstva.
- Skladištenje na hladnom i suvom mestu produžava rok trajanja.
