Među našim povrtarima poraslo je interesovanje za gajenje brokole. Tome je u mnogome doprinelo saznanje američkih stručnjaka da ova kupusnjača sadrži desetak antikancerogenih (protiv raka) materija. U Americi se uzgaja na većim površinama od karfiola, na koji liči. Sadrži značajne količine karotina, vitamina C, kalcijuma, gvožđa i drugih materija (tiamina, riboflavina, niacina). Plodovi se koriste u svežem stanju, kao varivo i prilog mnogim jelima. Još je značajnija upotreba u prehrambenoj industriji (duboko zamrzavanje).
Otpornija od karfiola
Brokola se gaji slično karfiolu, kao glavni ili sporedni usev. Bolje je da se gaji u jesen. Zato na proizvodnju rasada treba misliti već u maju, najkasnije početkom juna. Od semena do rasada treba da prođe četrdesetak dana.
Optimalna temperatura za nesmetan porast je 13 stepeni. Karfiol trpi visoke temperature i intenzivno osvetljenje, dok brokola dobro podnosi i jedno i drugo. Podnosi i slabije mrazeve bez vidljivih oštećenja.
Zahtevi za vodom i zemljištem
Zahtevi za vodom su veliki, jer brokola ima plitak koren i veliku lisnu masu. Zato je zalivanje redovna mera nege ove kupusnjače.
Zahtevi prema zemljištu su slični onima za karfiol. Brokola dobro uspeva na svakom zemljištu sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Podnosi i monokulturu (uzastopno gajenje više godina na jednom mestu), posebno ako je sadržaj kreča u zemljištu izraženiji.
Brokola zahteva veće količine hranjivih materija, naročito azota i kalijuma. Orijentaciona količina mineralnih hraniva mogla bi da bude:
- 150 kilograma azota (u dva prihranjivanja),
- 100 kilograma fosfora,
- 250 kilograma kalijuma po hektaru.
Preporučljivo je i dodavanje mikroelemenata, poput bora u vidu „boraksa“ (10-15 kilograma po hektaru). Dobro reaguje i na magnezijum, koji se povoljno odražava na dobijanje dužeg i čvršćeg stabla, a povoljno utiče i na sprečavanje truljenja glavica (ruža).
Rasad i sadnja
U našim klimatskim prilikama rasadjivanje je moguće od sredine aprila do kraja avgusta. U primorskim mestima može se saditi i ranije i kasnije. Proizvodnja rasada traje pet-šest nedelja. Po kvadratnom metru dozvoljena su dva grama semena. U gramu ima od 150 do 250 semenki.
Rasad se sadnja na razmaku od 50-60 cm između redova i 40-50 cm u redu.
Berba u pravo vreme
Veoma je važno odrediti pravo vreme berbe glavica brokole. Ako se beru ranije nego što bi trebalo, biće lakše, a prinos manji. Zakasni li se samo nekoliko dana, dolazi do pojave žutih cvetova. Bere se, praktično, svaki drugi-treći dan, zavisno od kompaktnosti glavica.
Obrane plodove treba odmah skloniti na hladno mesto ili ih što brže otpremiti do fabrike ili hladnjače, jer su vrlo osetljivi na visoke temperature (brzo gube vlagu – dehidriraju).
Ako se prodaju u svežem stanju, najbolje je da se svaki plod pakuje u tanku prianjajuću foliju.
Оставите одговор