Gajenje graška je jednostavno i pogodno za svaki povrtnjak, zahvaljujući kratkom periodu vegetacije i otpornosti biljke na niske temperature. Grašak je jedno od omiljenih mahunarki zbog sočnih zrna bogatih proteinima, vitaminima i mineralima. Pravilnim gajenjem moguće je ostvariti visok prinos, bilo da se uzgaja kao glavna kultura ili kao međusev između drugih povrća.
Opis i osobine graška
Grašak (Pisum sativum) je jednogodišnja mahunarka koja se gaji zbog zrelih mahuna i zrna. Postoji nekoliko tipova graška:
- Šećerni grašak – sočne i mlade mahune, koriste se cele u salatama i kuvanju.
- Suvi grašak – beru se zrna koja se koriste za čuvanje i pripremu supe.
- Krtolični i visokorasli grašak – različite sorte po visini biljke, od niskih (50–60 cm) do visokih (preko 2 m).
Grašak je bogat proteinima, vitaminom C, vitaminom B kompleksa, kalijumom i gvožđem. Zbog ovih nutritivnih vrednosti, smatra se izuzetno zdravom namirnicom koja poboljšava apetit i varenje.
Optimalni uslovi za gajenje
Grašak je toploljubiva biljka, ali može podneti kratkotrajne mrazeve do -3°C. Optimalna temperatura za klijanje i rast je 12–18°C. Previsoke temperature i nedostatak vlage mogu izazvati javorizaciju ili deformaciju mahuna.
Zemljište treba biti:
- Rastresito i plodno, sa dobrom drenažom
- Neutralne ili blago alkalne reakcije (pH 6–7)
- Obogaćeno humusom i osnovnim mineralima
Vlažnost zemljišta treba održavati oko 70% PVK, dok je pri visokoj vlažnosti vazduha važna dobra cirkulacija da bi se sprečile bolesti.
Priprema zemljišta i setva
Grašak se seje direktno u zemlju ili u grejane leje za ranu proizvodnju.
- Rastojanje sadnje: 40–50 cm između redova, 5–10 cm između biljaka u redu
- Dubina setve: 3–5 cm za standardne sorte
- Količina semena: 80–120 g po m²
Za ranu prolećnu proizvodnju, setva se obavlja krajem februara ili početkom marta u zaštićenom prostoru. Jesenja proizvodnja se seje krajem avgusta ili septembra. Grašak može da se gaji kao međusev između salate, šargarepe ili crnog luka.
Nega i prihrana
Grašak ne zahteva velike količine đubriva jer je mahunarka koja veže azot iz vazduha. Ipak, za visok prinos preporučuje se:
- Dodavanje 50 g NPK (10:10:20) po m² pri setvi
- Prihrana u fazi cvetanja sa 20 g N/m² azota i 20 g K po m²
Zalivanje:
- U ranoj fazi razvoja: 10–15 l/m² svakih 5–7 dana
- U periodu formiranja mahuna: 20 l/m² svakih 7–10 dana
Okopavanje i međuredna obrada se sprovodi 2–3 puta dok biljke ne zatvore redove. Kod visokih sorti postavlja se potpora (rešetke ili kolci) kako bi se sprečilo lomljenje stabljike.
Berba i prinos
- Rana berba: sočne i mlade mahune (šećerni grašak) beru se kada mahuna dostigne punu veličinu, ali pre nego što seme počne da se zadebljava.
- Berba suvog graška: kada mahuna požuti i osuši se, beru se zrna za čuvanje.
Berba traje 10–14 dana i obavlja se sukcesivno, 1–2 puta nedeljno. Prinos se kreće od 200 do 350 g/m² za sveže mahune i do 150–200 g/m² suvog zrna.
Prednosti gajenja graška
- Kratka vegetacija → mogućnost međuseva
- Poboljšava zemljište vezivanjem azota
- Visoka nutritivna vrednost i zdrava hrana
- Fleksibilna kultura → rani prolećni i jesenji usev
Zaključak
Gajenje graška je odlična prilika za svakog povrtara da ostvari visok prinos u kratkom periodu. Pravilna priprema zemljišta, optimalno zalivanje i prihrana, zajedno sa pravovremenom berbom, omogućavaju da se uživa u zdravim i sočnim mahunama tokom cele sezone.
