Paradajz iz rasada – pravilno gajenje i nega
Paradajz je jedno od najzastupljenijih i najomiljenijih povrtarskih biljaka u baštama, na okućnicama i u manjim proizvodnim zasadima. Gajenje paradajza iz rasada predstavlja najčešći i najpouzdaniji način proizvodnje, jer omogućava bolji razvoj biljaka i veći prinos.
Uspeh proizvodnje paradajza zavisi od kvaliteta rasada, pravilne sadnje i adekvatne nege tokom vegetacije. Posebno je važno obratiti pažnju na zaštitu biljaka od bolesti, jer paradajz može biti osetljiv na gljivične infekcije i nepovoljne klimatske uslove.
Kvalitetan rasad paradajza
Dobro odnegovan rasad paradajza treba da ima kratko i čvrsto stablo sa šest do osam gusto raspoređenih listova. Rasad mora biti razgranat i imati razvijen korenov sistem sa mnogo bočnih žila.
Najbolji izbor za sadnju je rasad koji je gajen u saksijama ili specijalnim kockama, jer se pri presađivanju koren minimalno oštećuje. Biljke nakon sadnje nastavljaju normalan rast i brže se adaptiraju na novi supstrat.
Pikiran rasad iz leja može se koristiti, ali samo ako je pažljivo izvađen iz zemlje kako bi se očuvala struktura korena.
Priprema zemljišta i sadnja paradajza
Paradajz treba saditi u dobro pripremljeno i kvalitetno đubreno zemljište. Pre sadnje preporučuje se obeležavanje redova radi pravilnog rasporeda biljaka.
Optimalan razmak između redova je oko 80 cm, dok se biljke u redu sade na rastojanju od oko 50 cm. Veći međuredni razmak omogućava lakšu negu, bolju cirkulaciju vazduha i efikasniju zaštitu od bolesti.
Sa sadnjom paradajza ne treba žuriti. Najpovoljniji period za sadnju je prva dekada maja, kada je rizik od mraza znatno manji. Paradajz se može saditi i ranije, ali je u tom slučaju potrebno obezbediti zaštitu biljaka tokom noći.
Jednostavan način zaštite od hladnoće je pojedinačno pokrivanje biljaka čistim i opranim vrećama za mineralno đubrivo.
Potpora i vezivanje biljaka
Pored sadnice je poželjno postaviti kolčiće visine oko 50 cm, koji se kasnije mogu zameniti dužim potporama.
Kolci se obično postavljaju istovremeno sa sadnjom. Ako biljka raste, može se vezivati u obliku osmice kako ne bi došlo do stezanja stabla.
Kasnije postavljanje potpore može oštetiti korenov sistem. Vezivanje biljaka se obično obavlja u tri navrata tokom godine, i to ispod cvetne grane.
Đubrenje paradajza
Paradajz ne zahteva preobilno đubrenje. Preporučuje se upotreba stajskog đubriva ili mineralnih NPK formulacija poput NPK 15:15:15.
Optimalna količina je oko 60 grama đubriva po kvadratnom metru. Posebno treba paziti na količinu azota, jer previše azota može izazvati bujan vegetativni rast i opadanje cvetova.
Zalivanje i navodnjavanje
Navodnjavanje je veoma važna mera u proizvodnji paradajza. Najbolji način zalivanja je navodnjavanje brazdama, jer orošavanje može pogodovati razvoju gljivičnih bolesti.
Prvo zalivanje treba obaviti odmah nakon sadnje. Tokom vegetacije obično se obavlja oko šest navodnjavanja, približno svakih deset dana.
Ako padne obilnija kiša, sledeće zalivanje može se odložiti.
Pinciranje i oblikovanje biljaka
Pinciranje predstavlja uklanjanje bočnih zaperaka i obavezna je mera u uzgoju paradajza.
Postoje dva osnovna načina gajenja:
- Na jedno stablo – uklanjaju se svi bočni zaperci
- Na dva stabla – ostavlja se glavno stablo i jedna bočna grana ispod prve cvetne grane
Paradajz gajen na jednom stablu daje ranije sazrevanje i krupnije plodove. Uzgoj na dva stabla obično daje veći ukupni prinos.
Zaperci se uklanjaju dok su mali, idealno do dužine od 5 cm.
Zaštita paradajza od štetočina
Nakon sadnje, paradajz mogu napadati štetočine poput zemljišnih insekata. U nekim slučajevima koriste se odgovarajući preparati za zaštitu, ali se mora pažljivo pratiti uputstvo proizvođača.
Hemijska sredstva treba koristiti racionalno kako ne bi došlo do pojave rezistentnosti i negativnog uticaja na životnu sredinu.
Berba i čuvanje paradajza
Berba paradajza obavlja se u fazi tehnološke zrelosti. Plodovi treba da budu čvrsti i obojeni karakterističnom crvenom bojom.
Paradajz je najbolje skladištiti na hladnom i prozračnom mestu kako bi se produžila trajnost plodova.
