Povrtarstvo

Резултати претраживања за „me ig“

  • BORANIJA

    Boranija i pasulj pripadaju istoj botaničkoj vrsti, u kojoj su, s obzirom na način korišćenja, formirane sorte sa kvalitetnom mahunom bez „konca“ i pergamentnog sloja, koje zovemo boranija, i sorte sa kvalitetnim, zrelim zrnom različitog oblika, veličine i boje, koje zovemo pasulj.

    Boranija dospeva za 45-70 dana (pasulj do 120 dana). Razlikujemo niske sorte boranije i pasulja (50-60 cm) i visoke sorte (preko 3 m) koje se gaje uz potporu (pritku).

    Niske Sorte Boranije

    Niske sorte boranije gaje se bez potpore i odlikuju se ranim sazrevanjem, dobrim prinosom i kvalitetnim mahunama. Pogodne su za gajenje kao glavna, ali i postrni usev. Veoma su rasprostranjene sorte: piker, galatin 50, favorit, harvester, nijagara, sprajt i domaće sorte: panonka, sana, jasenica. Za berbu, najranije stiže palanačka rana. Od žutih sorti poznata je zlatna olovka.

    Visoke Sorte Boranije

    Od visokih sorti, najviše se gaji puterka, krupnog, tamnoplavog semena, čije mahune dostignu dužinu od 15 cm, zatim starozagorski češalj, prošarane mahune i dr.

    Uzgoj Boranije

    S obzirom na kratku vegetaciju (60-70 dana), boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. Pri gajenju u jesen ili proleće mogu se koristiti objekti bez grejanja, dok su tokom zime i ranog proleća neophodni objekti sa grejanjem, jer je boranija toploljubiva kultura, kojoj je za rast i razvoj potrebna temperatura od 20 do 22 stepena.

    Period Setve

    • Za jesenja proizvodnja boranije (žute rane sorte) setva se obavlja krajem jula i početkom avgusta, a dospeva u oktobru i početkom novembra.
    • Prolećna proizvodnja počinje setvom krajem februara i berbom u aprilu.

    Priprema Zemljišta i Setva

    Za proizvodnju boranije, zemljište se đubrimo sa 10-20 g NPK đubriva po m², a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem između pantljika od 60 cm, između redova 20 cm i u redu 4 cm. Ovakva setva omogućava vezivanje biljaka (visoke sorte) uz potporu i normalnu negu useva.

    Održavanje Useva

    • Redovno zalivanje svakih 7-10 dana.
    • 2-3 okopavanja u fazi 3-4 lista.
    • Prihranjivanje u fazi 4 lista sa 20 g NPK đubriva po m² i drugo prihranjivanje u fazi cvetanja sa istom količinom NPK đubriva po m².

    Berba i Prinos

    Berba boranije je sukcesivna, ali mora biti blagovremena kako bi se dobile kvalitetne mahune. Prinos zavisi od sorte i vremena berbe, i kreće se od 1 do 1,5 kg/m².

  • Mrkva (Šargarepa) – Vodič za uzgoj i proizvodnju

    Mrkva je povrće koje se gaji zbog svog korena, koji može imati različite oblike – od okruglog (kao sorta pariska), cilindričnog (kao sorta nantes) do izduženog, kupastog oblika (kao santene). Koren mrkve treba da bude tamno narandžaste boje, sa srednjim delom (srčikom) koji je ujednačen sa ostatkom korena. To je znak visoke kvalitete.

    Uslovi za rast mrkve

    Mrkva nije previše tolerantna na visoke temperature, kao ni na nedostatak svetlosti i vlage u zemljištu. Za optimalan rast, najpovoljnija je umerena vlažnost zemljišta, dok prekomerno zalivanje može izazvati truljenje korena. Takođe, koren može da puca ako se, nakon sušnog perioda, naglo zalije (ili ako dođe do obilnih padavina).

    Koren mrkve najbolje raste u srednje lakim i lakim, rastresitim, plodnim i dubokim zemljištima. Najčešća bolest koja pogađa mrkvu je pegavost lista.

    Proizvodnja mrkve

    Mrkva se najčešće gaji u niskim i poluvisokim tunelima. Zbog duže vegetacije, nije najpovoljnija za uzgoj u plastenicima i staklenicima.

    Za proizvodnju mrkve, preporučuju se rane sorte (kao što je pariska) ili sorte tipa nantes. Setva mrkve može da se obavi u jesen (septembar, oktobar) ili zimi (decembar, januar i februar).

    Priprema zemljišta za mrkvu

    Zemljište za uzgoj mrkve treba da bude strukturno. To znači da pri pripremi zemljišta treba dodati treset ili pesak, kao i 1-2 kg zagorelog stajnjaka po m². Takođe, potrebno je dodati i hraniva: 50 g azota, 100 g fosfora, 120 g kalijuma, i 50 g magnezijuma po m².

    Setva mrkve

    Setva mrkve obavlja se u redove sa razmakom između redova od 20 cm, dok se u redu, nakon proređivanja (u fazi prvog lista), ostavlja razmak od 5-8 cm između biljaka. Ukoliko se mrkva sadi u širim objektima (tunelima ili staklenicima), setva se obavlja u pantljike sa razmakom između pantljika od 50-60 cm.

    Nakon setve, zemljište se mora zaliti. Kada je temperatura oko 18°C, mrkva nikne za 15-20 dana. U fazi kada biljke razviju 3-4 lista, obavlja se prihranjivanje sa 20-50 g N i K đubriva po m².

    Uslovi za rast

    Optimalna temperatura za rast mrkve je oko 18°C, dok vlažnost zemljišta treba da bude oko 75% PVK. Mrkva se zaliva svakih 10-12 dana. Medjurednu obradu treba obaviti 2-3 puta dok se rozeta listova ne razvije dovoljno da zatvori redove.

    Zdravlje i bolesti mrkve

    Jedan od najčešćih problema u proizvodnji mrkve je pegavost lista koja može uticati na kvalitet i prinos. Pravovremeno prepoznavanje i preventivna zaštita mogu značajno smanjiti rizik od bolesti.

    Mrkva je veoma korisno povrće koje se može uzgajati u različitim uslovima, a sa pravilnim pripremama i brigom, može doneti visok prinos.

More posts