Povrtarstvo

Резултати претраживања за „step“

  • BROKOLI

    Među našim povrtarima poraslo je interesovanje za gajenje brokole. Tome je u mnogome doprinelo saznanje američkih stručnjaka da ova kupusnjača sadrži desetak antikancerogenih (protiv raka) materija. U Americi se uzgaja na većim površinama od karfiola, na koji liči. Sadrži značajne količine karotina, vitamina C, kalcijuma, gvožđa i drugih materija (tiamina, riboflavina, niacina). Plodovi se koriste u svežem stanju, kao varivo i prilog mnogim jelima. Još je značajnija upotreba u prehrambenoj industriji (duboko zamrzavanje).

    Otpornija od karfiola

    Brokola se gaji slično karfiolu, kao glavni ili sporedni usev. Bolje je da se gaji u jesen. Zato na proizvodnju rasada treba misliti već u maju, najkasnije početkom juna. Od semena do rasada treba da prođe četrdesetak dana.

    Optimalna temperatura za nesmetan porast je 13 stepeni. Karfiol trpi visoke temperature i intenzivno osvetljenje, dok brokola dobro podnosi i jedno i drugo. Podnosi i slabije mrazeve bez vidljivih oštećenja.

    Zahtevi za vodom i zemljištem

    Zahtevi za vodom su veliki, jer brokola ima plitak koren i veliku lisnu masu. Zato je zalivanje redovna mera nege ove kupusnjače.

    Zahtevi prema zemljištu su slični onima za karfiol. Brokola dobro uspeva na svakom zemljištu sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Podnosi i monokulturu (uzastopno gajenje više godina na jednom mestu), posebno ako je sadržaj kreča u zemljištu izraženiji.

    Brokola zahteva veće količine hranjivih materija, naročito azota i kalijuma. Orijentaciona količina mineralnih hraniva mogla bi da bude:

    • 150 kilograma azota (u dva prihranjivanja),
    • 100 kilograma fosfora,
    • 250 kilograma kalijuma po hektaru.

    Preporučljivo je i dodavanje mikroelemenata, poput bora u vidu „boraksa“ (10-15 kilograma po hektaru). Dobro reaguje i na magnezijum, koji se povoljno odražava na dobijanje dužeg i čvršćeg stabla, a povoljno utiče i na sprečavanje truljenja glavica (ruža).

    Rasad i sadnja

    U našim klimatskim prilikama rasadjivanje je moguće od sredine aprila do kraja avgusta. U primorskim mestima može se saditi i ranije i kasnije. Proizvodnja rasada traje pet-šest nedelja. Po kvadratnom metru dozvoljena su dva grama semena. U gramu ima od 150 do 250 semenki.

    Rasad se sadnja na razmaku od 50-60 cm između redova i 40-50 cm u redu.

    Berba u pravo vreme

    Veoma je važno odrediti pravo vreme berbe glavica brokole. Ako se beru ranije nego što bi trebalo, biće lakše, a prinos manji. Zakasni li se samo nekoliko dana, dolazi do pojave žutih cvetova. Bere se, praktično, svaki drugi-treći dan, zavisno od kompaktnosti glavica.

    Obrane plodove treba odmah skloniti na hladno mesto ili ih što brže otpremiti do fabrike ili hladnjače, jer su vrlo osetljivi na visoke temperature (brzo gube vlagu – dehidriraju).

    Ako se prodaju u svežem stanju, najbolje je da se svaki plod pakuje u tanku prianjajuću foliju.

  • BORANIJA

    Boranija i pasulj pripadaju istoj botaničkoj vrsti, u kojoj su, s obzirom na način korišćenja, formirane sorte sa kvalitetnom mahunom bez „konca“ i pergamentnog sloja, koje zovemo boranija, i sorte sa kvalitetnim, zrelim zrnom različitog oblika, veličine i boje, koje zovemo pasulj.

    Boranija dospeva za 45-70 dana (pasulj do 120 dana). Razlikujemo niske sorte boranije i pasulja (50-60 cm) i visoke sorte (preko 3 m) koje se gaje uz potporu (pritku).

    Niske Sorte Boranije

    Niske sorte boranije gaje se bez potpore i odlikuju se ranim sazrevanjem, dobrim prinosom i kvalitetnim mahunama. Pogodne su za gajenje kao glavna, ali i postrni usev. Veoma su rasprostranjene sorte: piker, galatin 50, favorit, harvester, nijagara, sprajt i domaće sorte: panonka, sana, jasenica. Za berbu, najranije stiže palanačka rana. Od žutih sorti poznata je zlatna olovka.

    Visoke Sorte Boranije

    Od visokih sorti, najviše se gaji puterka, krupnog, tamnoplavog semena, čije mahune dostignu dužinu od 15 cm, zatim starozagorski češalj, prošarane mahune i dr.

    Uzgoj Boranije

    S obzirom na kratku vegetaciju (60-70 dana), boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. Pri gajenju u jesen ili proleće mogu se koristiti objekti bez grejanja, dok su tokom zime i ranog proleća neophodni objekti sa grejanjem, jer je boranija toploljubiva kultura, kojoj je za rast i razvoj potrebna temperatura od 20 do 22 stepena.

    Period Setve

    • Za jesenja proizvodnja boranije (žute rane sorte) setva se obavlja krajem jula i početkom avgusta, a dospeva u oktobru i početkom novembra.
    • Prolećna proizvodnja počinje setvom krajem februara i berbom u aprilu.

    Priprema Zemljišta i Setva

    Za proizvodnju boranije, zemljište se đubrimo sa 10-20 g NPK đubriva po m², a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem između pantljika od 60 cm, između redova 20 cm i u redu 4 cm. Ovakva setva omogućava vezivanje biljaka (visoke sorte) uz potporu i normalnu negu useva.

    Održavanje Useva

    • Redovno zalivanje svakih 7-10 dana.
    • 2-3 okopavanja u fazi 3-4 lista.
    • Prihranjivanje u fazi 4 lista sa 20 g NPK đubriva po m² i drugo prihranjivanje u fazi cvetanja sa istom količinom NPK đubriva po m².

    Berba i Prinos

    Berba boranije je sukcesivna, ali mora biti blagovremena kako bi se dobile kvalitetne mahune. Prinos zavisi od sorte i vremena berbe, i kreće se od 1 do 1,5 kg/m².

More posts