Pasuljev žižak – jedna od najopasnijih štetočina pasulja
Pasuljev žižak (Acanthoscelides obtectus) predstavlja jednu od najznačajnijih i najopasnijih štetočina pasulja u našim agroekološkim uslovima. Poslednjih godina u Srbiji je zabeležen znatno jači i češći napad ove štetočine, što dovodi do sve većih gubitaka kako u polju, tako i tokom skladištenja pasulja. Glavni razlog povećane štetnosti leži u zanemarivanju osnovnih preventivnih mera zaštite, ali i u klimatskim promenama koje pogoduju razvoju žižka.
U uslovima naše zemlje, pasuljev žižak razvija tri do četiri generacije godišnje. Na području Vojvodine, zbog blagih zima i produženih toplih i sušnih perioda, redovno se javljaju čak četiri generacije godišnje, što dodatno komplikuje suzbijanje ove štetočine.
Biologija i način života pasuljevog žižka
Pasuljev žižak zimu provodi u skladištima, najčešće u zrnu pasulja. Sa dolaskom proleća, već početkom aprila, kada temperatura vazduha dostigne oko 15 °C, odrasli insekti napuštaju skladišta i sele se na polja pod pasuljem.
U momentu kada mahune počnu da zru, ženke buše jedva vidljiv otvor na mahuni i u nju polažu jedno ili više jaja. Jedna ženka može položiti između 70 i 80 jaja tokom svog života. Nakon piljenja, larve se uvlače u zrno pasulja i počinju da se hrane njegovim sadržajem, najčešće u površinskoj zoni.
Važno je istaći da pasuljev žižak ne oštećuje klicu, pa se takav pasulj, ukoliko se larve prethodno unište, može koristiti za setvu. Međutim, larve imaju sposobnost brzog premeštanja iz jednog u drugo zrno, što znatno otežava suzbijanje, naročito u skladišnim uslovima.
Štete koje izaziva pasuljev žižak
Štete od pasuljevog žižka su višestruke i veoma ozbiljne. Oštećena zrna gube tržišnu vrednost, smanjuje se masa i kvalitet pasulja, a u slučaju jačih napada dolazi i do potpune neupotrebljivosti proizvoda.
Problem dodatno otežava činjenica da su odrasli žižci veoma dobri letači i lako prelaze sa jednog polja na drugo, čime se infestacija brzo širi. Ukoliko se štetočina pojavi, neophodno je sprovesti zaštitu i u polju i u skladištu, jer zanemarivanje jednog od ova dva segmenta dovodi do ponovne pojave problema.
Preventivne mere zaštite u polju
Osnovna i najvažnija mera zaštite pasulja od žižka jeste setva zdravstveno ispravnog, nezaraženog semena. Time se u velikoj meri sprečava unošenje štetočine na parcelu.
Žetvu pasulja treba obavljati blagovremeno, kako bi se sprečila „seoba“ žižka sa jedne na drugu parcelu. Požnjeveni pasulj ne treba ostavljati da se suši u polju, jer štetočina i tada nastavlja da polaže jaja na mahune. Sušenje je neophodno obavljati u izolovanim prostorijama u koje pasuljev žižak ne može da uđe.
Hemijska zaštita pasulja u polju
Hemijska zaštita pasulja od pasuljevog žižka započinje u fazi sazrevanja mahuna. U tom periodu, kao i šest do sedam dana kasnije, pasulj se može tretirati jednim od registrovanih insekticida na bazi sintetičkih piretroida, kao što su:
- Fastak
- Talstar
- Decis
- Sumpalfa
- Sumicidin
Prskanje treba obaviti u skladu sa uputstvom proizvođača i uz poštovanje karence.
Suzbijanje pasuljevog žižka u skladištu
Zaštita pasulja u skladištu ima podjednako veliki značaj kao i zaštita u polju. Pre unošenja novih količina pasulja, skladište mora biti temeljno očišćeno od ostataka starog pasulja, a naročito od zaraženih zrna.
Nakon čišćenja, pod i zidove skladišta potrebno je tretirati odgovarajućim preparatima kao što su: Aktelik, Nuvan 50, Kofumin, Fumigan i slični. Ovi preparati imaju kontaktno i fumigantno delovanje, što znači da uništavaju štetočine i u skrivenim delovima skladišta.
Dva dana nakon tretiranja prostorije je neophodno dobro provetriti, a tek potom uneti pasulj.
Zaključak
Pasuljev žižak je izuzetno opasna štetočina koja može naneti velike ekonomske gubitke proizvođačima pasulja. Samo kombinacijom preventivnih mera, pravilne agrotehnike i blagovremene hemijske zaštite moguće je uspešno suzbiti ovu štetočinu i sačuvati kvalitet i prinos pasulja.